Pet uglova Mario Vargas Ljosa knjiga 2016 Nobelova nagrada za knjizevnost 2010

O knjizi

Nobelova nagrada za književnost 2010.

Devedesetih godina prošlog veka Peruom haraju nasilje, beskrajna korumpiranost vlade Alberta Fuhimorija i senzacionalisticko novinarstvo.

„Zamisao o ovom romanu otpocela je slikom dve gospoce, prijateljice, koje jedne noci nenadano doživljavaju erotske senzacije. Zatim se ta zamisao postepeno pretvorila u detektivski roman, gotovo triler, a triler se preobrazio u svojevrsni mural peruanskog društva u poslednjim mesecima ili sedmicama Fuhimorijeve i Montesinosove diktature. Dopala mi se ideja da prica bude nazvana Pet uglova, kao cetvrt koja na neki nacin predstavlja simbol Lime, Perua, a takoce i razdoblja u koje je smeštena ova prica.
Ako postoji tema koja prožima celu povest, koja se provlaci kroz nju, onda je to novinarstvo, žuta štampa. Fuhimorijeva diktatura je koristila žutu štampu, novinarstvo skandala, kao politicko oružje da sroza ugled i da u moralnom pogledu uništi sve svoje protivnike. Istovremeno, prikazuje se kako novinarstvo, koje može biti nešto nisko i prljavo, najednom može postati instrument oslobocenja, gracanske i moralne odbrane jednog društva. Ta dva lica novinarstva su jedna od centralnih tema Pet uglova.“ Mario Vargas Ljosa

„Pet uglova je majstorsko delo koje prikazuje malicioznu mudrost jednog veterana i njegovu neiscrpnu, svežu maštu dok se u prici o savremenom Peruu vraca svojim korenima.“ El País


O Autoru:

Mario Vargas Ljosa rodio se u Arekipi, u Peruu 1936. godine. Iako je u Pjuri izvedena jedna njegova drama i objavljena zbirka prica Šefovi, koja je dobila nagradu "Leopoldo Alas", postao je poznat posle objavljivanja romana Grad i psi, za koji je dobio Nagradu Kratke biblioteke kuce Seix Barral 1962. i Nagradu kritike 1963. godine. Njegov drugi roman Zelena kuca, objavljen 1965, dobio je Nagradu kritike i Mecunarodnu nagradu Romulo Galjegos. Potom je objavio dramska dela (Gospocica iz Takne, Kati i nilski konj, La cunga, Ludak sa balkona i Lepe oci, ružne slike), studije i eseje (kao Neprekidna orgija, Istina o lažama i Izazov nemoguceg), secanja (Riba u vodi), price (Štenad) i, pre svega, romane: Razgovor u katedrali, Pantaleon i posetiteljke, Tetka Hulija i piskaralo, Rat za smak sveta, Povest o Majti, Ko je ubio Palomina Molerac, Pripovedac, Pohvala pomajci, Lituma u Andima, Jarceva fešta i Raj na drugom cošku. Dobio je najvažnije književne nagrade, od vec spomenutih do nagrade Servantes, nagrade Princa Asturije, PEN/Nabokov i Grinzane Cavour. 2010. godine dobio je Nobelovu nagradu za književnost.